Skip to main content

LTT test za Lajmsku bolest: Da li zaista funkcioniše i da li je pouzdan?

Da li je LTT test za Lajmsku bolest pouzdan? Tačnost i ograničenja

Da li je LTT test za Lajmsku bolest pouzdan? Tačnost i ograničenja
Otkrijte da li je LTT test za Lajmsku bolest pouzdan dijagnostički alat. Saznajte više o njegovoj tačnosti, kako funkcioniše, kao i o potencijalnim prednostima i ograničenjima njegove upotrebe za otkrivanje infekcije Lajmskom bolešću.

Test transformacije limfocita (LTT) pojavio se kao obećavajući dijagnostički alat u borbi protiv Lajmske bolesti, stanja poznatog po dijagnostičkim izazovima. Dok tradicionalni testovi kao što su ELISA i Western Blot ostaju standard, često ne uspevaju, posebno u otkrivanju hronične ili kasne faze Lajmske bolesti. To je mnoge navelo da potraže alternative poput LTT testa, koji ima za cilj da meri imunološki odgovor tela na bakteriju Borrelia. Međutim, i dalje postoje pitanja o tačnosti i pouzdanosti LTT testa. Može li on pružiti jasnu dijagnozu tamo gde drugi testovi zakazuju? Da li je pouzdana opcija za pacijente koji se suočavaju sa upornim simptomima? U ovom članku istražujemo nauku iza LTT testa, kako funkcioniše, njegove prednosti i ograničenja, kako bismo vam pomogli da odredite da li je pouzdan metod za dijagnostikovanje Lajmske bolesti.

Koliko je pouzdan LTT test za dijagnozu Lajmske bolesti?

Pre nego što procenimo pouzdanost LTT testa za dijagnozu Lajmske bolesti i istaknemo prijavljene negativne slučajeve i dokazane slabosti, prvo ćemo ispitati metodologiju testa.

Premda LTT test za Borrelia nije bez svojih ograničenja, želimo da istaknemo ono što izgleda kao nameran pokušaj da se potkopa kredibilitet testa, što dodatno komplikuje situaciju za osobe kod kojih se sumnja na Lajmsku bolest. Naše glavne kritike su da test ponekad daje nedosledne rezultate i da se nudi po ceni koja je, u nekim evropskim zemljama, tri puta viša od Western Blot testa. Ovo predstavlja nepotrebno finansijsko opterećenje za pacijente u očajničkoj potrebi za dijagnozom zbog njihovog pogoršanog stanja, što je ilustrovano kroz stvarni slučaj u nastavku.

Lajmska borelioza, uzrokovana kompleksom vrsta Borrelia burgdorferi, najčešća je bolest preneta krpeljima na severnoj hemisferi. Rana dijagnoza i odgovarajuće lečenje Lajmske borelioze ključni su za prevenciju dugoročnih komplikacija, ali tradicionalne metode dijagnostike, kao što je detekcija specifičnih antitela na Borrelia, pokazuju značajna ograničenja. Antitela na Borrelia često su neotkrivena tokom ranih stadijuma infekcije, a njihovo prisustvo samo po sebi ne potvrđuje aktivnu bolest. Da bi se rešili ovi izazovi, razvijen je test transformacije limfocita (LTT) za Borrelia kao dijagnostički alat koji može otkriti aktivnu infekciju i pratiti efikasnost lečenja. U svojoj opsežnoj studiji, fon Ber i saradnici (2012) su težili da potvrde efikasnost Borrelia-LTT testa, istražujući njegovu osetljivost, specifičnost i potencijalnu primenu u kliničkoj praksi.

Izazovi u dijagnostikovanju Lajmske borelioze

Lajmska borelioza često se manifestuje nejasnim simptomima, od lokalizovanih promena na koži do sistemskog zahvatanja zglobova, nervnog sistema i srca. Tradicionalne serološke metode, kao što su detekcija IgG i IgM antitela, imaju svoja ograničenja. Na primer, specifična antitela na Borrelia mogu se razviti nekoliko nedelja nakon infekcije, što dovodi do lažno negativnih rezultata u ranoj fazi bolesti. Pored toga, ova antitela mogu trajati dugo nakon što se infekcija povuče, što otežava razlikovanje prošle izloženosti od aktivne infekcije. Čak i upotreba rekombinantnih Borrelia antigena u modernim testovima, dok poboljšava tačnost, još uvek ne može u svim slučajevima nedvosmisleno dokazati aktivnu infekciju.

Štaviše, direktna detekcija Borrelia kroz kulturu ili metode lančane reakcije polimeraze (PCR) visoko je specifična, ali pati od niske osetljivosti, često dovodeći do lažno negativnih rezultata. Stoga i dalje postoji potreba za dijagnostičkom metodom koja može identifikovati aktivne infekcije, posebno kod pacijenata sa nejasnim kliničkim prezentacijama ili negativnom serologijom.

Razvoj i validacija Borrelia-LTT

Borrelia-LTT je dizajniran da popuni prazninu koju ostavljaju tradicionalne dijagnostičke metode, otkrivanjem aktivnih ćelijskih imunoloških odgovora na Borrelia antigene. LTT meri proliferaciju T ćelija kao odgovor na specifične Borrelia antigene, pružajući dokaz o stalnom imunološkom odgovoru protiv patogena. U svojoj studiji, fon Ber i saradnici (2012) koristili su lizat antigene iz Borrelia burgdorferi sensu stricto, Borrelia afzelii, Borrelia garinii, i rekombinantni OspC u LTT testu kako bi procenili dijagnostičku tačnost testa.

Autori su sproveli studije validacije na različitim grupama, uključujući seronegativne zdrave pojedince, seropozitivne klinički zdrave pojedince i pacijente sa klinički potvrđenom boreliozom. Rezultati su pokazali osetljivost od 89,4% za otkrivanje aktivne borelioze i specifičnost od 98,7%, što čini Borrelia-LTT veoma pouzdanim alatom za dijagnostiku aktivne Lajmske borelioze, posebno kod seronegativnih pacijenata.

Korelacija između Borrelia serologije i Borrelia-LTT

U svojoj analizi 1.480 pacijenata sa sumnjom na boreliozu, fon Ber i saradnici su našli snažnu korelaciju između Borrelia serologije i Borrelia-LTT u 79,8% slučajeva. Rezultati su bili pozitivni na oba testa kod 37,8% pacijenata, dok su oba testa bila negativna kod 42% pacijenata. Zanimljivo je da je 18% pacijenata pokazalo pozitivnu serologiju sa negativnim LTT rezultatima, uglavnom nakon lečenja antibioticima. Ovi slučajevi verovatno predstavljaju osobe sa izlečenim infekcijama, ali prisutnim antitelima. S druge strane, 2,2% pacijenata bilo je seronegativno, ali LTT-pozitivno, pri čemu je polovina ovih pacijenata pokazala rani erythema migrans, što sugeriše da LTT može otkriti rane imunološke odgovore koji još nisu reflektovani u serološkim testovima.

Uticaj antibiotskog lečenja na Borrelia-LTT rezultate

Borrelia-LTT se pokazao posebno korisnim za praćenje efikasnosti antibiotske terapije. U studiji koja je obuhvatila 230 pacijenata sa potvrđenom Lajmskom boreliozom, kontrolno LTT testiranje sprovedeno četiri do šest nedelja nakon terapije antibioticima pokazalo je značajan pad reaktivnosti LTT testa. Kod pacijenata sa ranom fazom bolesti, 92% je imalo negativne ili granične LTT rezultate nakon terapije, što sugeriše uspešno eliminisanje infekcije. Međutim, kod pacijenata sa kasnom fazom bolesti, samo 53% je postiglo slične rezultate, što ukazuje da Borrelia-specifične T ćelije mogu duže opstajati u slučajevima diseminovane infekcije. Ovi nalazi naglašavaju vrednost LTT testa u proceni uspešnosti lečenja, posebno kada serologija ostaje nepromenjena.

Optimizacija Borrelia-LTT za dijagnostičku upotrebu

Autori ističu nekoliko metodoloških poboljšanja koja su doprinela uspehu Borrelia-LTT testa u njihovoj studiji. Ovo uključuje dodavanje interferona-α u medijum za kulturu ćelija, koji inhibira nespecifičnu proliferaciju limfocita i poboljšava funkciju ćelija koje prezentuju antigene. Upotreba polimiksina B dodatno je smanjila nespecifičnu aktivaciju uklanjanjem lipidnih grupa iz Borrelia lizata. Pored toga, pažljiv odabir i doziranje Borrelia antigena bili su ključni za minimiziranje lažno pozitivnih rezultata, uz obezbeđivanje dovoljne osetljivosti za detekciju Borrelia-specifičnih T ćelija.

Jedno značajno otkriće iz studije bila je unakrsna reaktivnost između lizata antigena tri vrste Borrelia i rekombinantnog OspC antigena. Iako ova unakrsna reaktivnost ograničava mogućnost identifikacije specifične vrste Borrelia odgovorne za infekciju, povećava ukupnu osetljivost testa za otkrivanje aktivne Lajmske borelioze.

Borrelia-LTT u dugotrajnom praćenju i upravljanju bolešću

U praćenju pacijenata tokom jedne godine, fon Ber i saradnici procenili su pacijente sa ranom i kasnom fazom Lajmske borelioze kako bi procenili dugoročnu korisnost Borrelia-LTT testa. Kod pacijenata sa ranom fazom bolesti, LTT je ostao stabilan i negativan u većini slučajeva nakon uspešnog lečenja. Međutim, kod pacijenata sa kasnom fazom bolesti, povremena reaktivacija Borrelia-specifičnih T ćelija je zabeležena, što je korelisalo sa ponovnom pojavom kliničkih simptoma. Ova saznanja sugerišu da Borrelia-specifične T ćelije mogu ostati neaktivne u limfoidnim organima nakon lečenja i mobilisati se tokom reaktivacije infekcije.

Ostajanje Borrelia-specifičnih T ćelija uprkos negativnim LTT rezultatima nakon antibiotske terapije postavlja pitanje o potpunom eliminisanju patogena. U nekim slučajevima, latentne ili trajne infekcije mogu izazvati faze reaktivacije, što dodatno komplikuje upravljanje kasnom fazom Lajmske borelioze. Ova zapažanja se poklapaju sa drugim studijama koje ukazuju na to da Borrelia može opstati uprkos terapiji antibioticima, i autori sugerišu da jedan kurs antibiotika možda neće biti dovoljan za potpuno eliminisanje patogena.

Procena upotrebe Borrelia-LTT u donošenju dijagnostičkih odluka

Razvoj i validacija Borrelia-LTT

Studija von Baehr i saradnika (2012) pruža dragocene uvide u praktične primene Borrelia-LTT u kliničkom odlučivanju. Iako serologija ostaje osnovni alat za dijagnostikovanje borelioze, LTT može igrati ključnu ulogu u specifičnim scenarijima kada je klinička slika nejasna ili kada su serološki rezultati neodređeni. Na primer, kod pacijenata sa ranim manifestacijama borelioze, kada antitela još nisu razvijena, LTT može poslužiti kao brži indikator aktivne infekcije. U slučajevima gde su serološki rezultati granični ili gde se sumnja na prošlu izloženost Borrelia bakteriji, ali klinički simptomi i dalje traju, LTT može pomoći u određivanju da li je prisutna aktivna infekcija, čime se donosi odluka o započinjanju antibiotske terapije.

Autori naglašavaju da, iako je LTT koristan dijagnostički alat, ne treba ga koristiti izolovano. Umesto toga, treba ga kombinovati sa drugim kliničkim nalazima, kao što su medicinska istorija pacijenta i prezentacija simptoma. Ovakav holistički pristup omogućava tačniju dijagnozu i bolje informisane odluke o lečenju, posebno u slučajevima kada je infekcija možda nastupila u daljoj prošlosti ili kada su klinički simptomi dvosmisleni.

Praćenje uspešnosti lečenja Borrelia-LTT testom

Borrelia-LTT je takođe efikasan u proceni uspešnosti antibiotskog lečenja, pružajući način za praćenje opadanja imunološkog odgovora na Borrelia antigene. Međutim, kako su naveli von Baehr i saradnici, klinički simptomi mogu opstati neko vreme čak i nakon uspešnog lečenja infekcije. Ovaj fenomen je posebno izražen kod slučajeva diseminovane borelioze, gde imunološki sistem može nastaviti da reaguje na preostali antigeni materijal uprkos odsustvu živih Borrelia bakterija. Stoga je najbolje sprovesti kontrolno LTT testiranje četiri do šest nedelja nakon završetka terapije, omogućavajući dovoljno vremena da se preostale Borrelia bakterije aktiviraju i da se Borrelia-specifične T ćelije uklone iz krvotoka.

Dodatno, autori upozoravaju na sprovođenje LTT testa tokom same antibiotske terapije, jer će test verovatno dati negativne rezultate zbog supresivnog efekta antibiotika na bakterijsku aktivnost i imunološki odgovor. Međutim, nakon prekida terapije, test može ponovo pokazati pozitivne rezultate ako infekcija opstaje ili se reaktivira, naglašavajući njegovu korisnost u praćenju nakon terapije.

Odgovaranje na kritike Borrelia-LTT testa

Uprkos prednostima, Borrelia-LTT test se suočio sa kritikama u vezi sa specifičnošću, posebno zbog zabrinutosti u vezi sa lažno pozitivnim rezultatima. Von Baehr i saradnici priznaju da su neke studije prijavile nižu specifičnost za LTT, te da su ove razlike verovatno rezultat metodoloških razlika. Optimizacijom koncentracije antigena u testu i uključivanjem mehanizama kao što su interferon-α i polimiksin B za smanjenje nespecifične aktivacije, autori su postigli visoku specifičnost od 98,7% u svojoj studiji.

Međutim, autori takođe prepoznaju da ne postoji jedinstveni "zlatni standard" za dijagnostikovanje borelioze, te da se LTT mora proceniti u kombinaciji sa kliničkim i serološkim nalazima. Studija ukazuje na potrebu za daljom validacijom, posebno u testiranju unakrsne reaktivnosti sa drugim bakterijskim vrstama, poput sifilisa ili leptospiroze, koje bi potencijalno mogle dovesti do lažno pozitivnih rezultata. U njihovom ograničenom testiranju, von Baehr i saradnici nisu pronašli unakrsnu reaktivnost sa ovim patogenima, niti su zabeležili lažno pozitivne rezultate zbog autoimunih bolesti, alergija ili perzistentnih virusnih infekcija, poput HIV-a ili virusa Epstein-Barr.

Budućnost ćelijskog imunološkog testiranja u Lajmskoj bolesti

Borrelia-LTT nije jedina metoda ćelijskog imunološkog testiranja koja se istražuje za dijagnostikovanje Lajmske borelioze. Drugi testovi, kao što su oni zasnovani na stimulaciji citokina, nude mogućnost bržih rezultata, zahtevajući samo 24 sata inkubacije u poređenju sa šest dana potrebnih za LTT. Testovi poput QuantiFERON ili ELISPOT testova mere proizvodnju citokina, kao što je interferon-γ, od strane T ćelija kao odgovor na izloženost antigenima. Međutim, ovi testovi se suočavaju sa sopstvenim izazovima, posebno u razlikovanju latentnih i aktivnih infekcija, jer mogu otkriti proizvodnju citokina iz drugih ćelija osim pomoćničkih T ćelija ili monocita, kao i iz memorijskih T ćelija.

Von Baehr i saradnici tvrde da, iako testovi za stimulaciju citokina mogu ponuditi brže rezultate, LTT ostaje pouzdaniji za otkrivanje aktivnih infekcija zbog svog fokusa na proliferaciju memorijskih T ćelija tokom dužeg perioda inkubacije. Ovaj duži period minimizuje rizik od nespecifične aktivacije, što može biti problem u kratkoročnim testovima. Pored toga, odsustvo zlatnog standarda za dijagnostikovanje aktivnih Borrelia infekcija čini neophodnim validaciju novih metoda, kao što su testovi za stimulaciju citokina, u poređenju sa dobro ustanovljenim tehnikama kao što je LTT.

Zaključak

Test transformacije limfocita (LTT) za Borrelia predstavlja značajan napredak u dijagnostici i upravljanju Lajmskom boreliozom. Njegova visoka osetljivost i specifičnost čine ga vrednim alatom za otkrivanje aktivnih infekcija, posebno u slučajevima kada je serologija neodređena ili kada se sumnja na ranu fazu bolesti. Pored toga, Borrelia-LTT pruža kliničarima metod za praćenje uspešnosti antibiotske terapije, omogućavajući uvid u imunološki odgovor pacijenta i pomažući u donošenju odluka o daljem lečenju.

Dok izazovi ostaju, kao što su rešavanje potencijala za lažno pozitivne rezultate i poboljšanje testiranja unakrsne reaktivnosti, rezultati studije von Baehr i saradnika (2012) sugerišu da je Borrelia-LTT pouzdano i informativno dopunsko sredstvo za dijagnostičku obradu Lajmske borelioze. Kako se nove metode ćelijskog imunološkog testiranja nastavljaju razvijati, Borrelia-LTT pruža solidnu osnovu za buduće komparativne studije i napredak u dijagnostici i lečenju ove složene bolesti.

Izveštaj o slučaju: Dijagnostički izazovi sa LTT za Lajmsku bolest u laboratorijama Synevo

Pozadina

Godine 2023, pacijent srednjih godina doživeo je značajno pogoršanje simptoma koji ukazuju na neuroboreliozu. U potrazi za medicinskom intervencijom, pacijent se konsultovao sa poznatim specijalistom za infektivne bolesti. Nakon sveobuhvatne procene, specijalista je snažno sumnjao na Lajmsku bolest, posebno njenu neurološku manifestaciju poznatu kao neuroborelioza. Specijalista je preporučio test transformacije limfocita (LTT) u laboratorijama Synevo kao dijagnostički alat. Međutim, uprkos kliničkoj sumnji, LTT rezultati su bili negativni. Kao posledica toga, pacijent nije dobio lečenje, što je dovelo do kontinuirane neizvesnosti, anksioznosti i ozbiljnih fizičkih tegoba.

Napredovanje nedijagnostikovane Lajmske bolesti

Tokom naredne godine, stanje pacijenta se značajno pogoršalo. Simptomi su postali toliko ozbiljni da je pacijent postao teško onesposobljen. U svetlu ovog brzog pogoršanja, tražene su alternativne dijagnostičke i terapijske metode. Uzorci krvi su poslati u inostranu laboratoriju, gde je identifikovano prisustvo bakterije Ehrlichia. Odmah je započeta antibiotska terapija i trajala je mesec dana.

Podrška imunološkom sistemu

Uz antibiotsku terapiju, pacijent je pokušao da poboljša funkciju imunološkog sistema korišćenjem različitih suplemenata. To su uključivali kolostrum i biljne suplemente poznate po svojim imunostimulativnim svojstvima. Ovaj pristup je imao za cilj podržavanje odbrambenih mehanizama tela i promovisanje oporavka od infekcije.

Dalja ispitivanja i otkrića

Na preporuku lekara, sprovedeno je dodatno testiranje kako bi se identifikovale druge moguće infekcije koje bi mogle doprineti pogoršanju stanja pacijenta. Tokom ovog procesa, pacijent je odlučio da ponovo uradi Western blot test za Borrelia, uprkos prethodnim negativnim rezultatima. Iznenađujuće, ovaj put test je dao pozitivan rezultat, potvrđujući prisustvo bakterije Borrelia. Međutim, uprkos ovom novom dokazu, pacijent je i dalje imao poteškoća u obezbeđivanju lečenja. Lekari u Bugarskoj su često bili nevoljni da ga leče, često odbacujući dijagnozu Lajmske bolesti zbog nedostatka informisanosti ili, u nekim slučajevima, dezinformacija.

Drugi LTT test u laboratorijama Synevo

Sa pozitivnim Western blot rezultatom u rukama, pacijent je odlučio da uradi drugi LTT u laboratorijama Synevo. Ovaj put, LTT rezultat je bio pozitivan, ukazujući na razliku u odnosu na prethodni rezultat testa. Dalja istraživanja o ovom neslaganju sugerisala su da je supresija imunološkog sistema tokom prvog LTT testa verovatno odgovorna za lažno negativan rezultat. LTT je dizajniran da otkrije aktivni imunološki odgovor na Borrelia, i efikasan je samo kada imunološki sistem aktivno reaguje na bakteriju u trenutku testiranja.

Dobro je dokumentovano da bakterija Borrelia može izbeći otkrivanje tako što suzbija imunološki sistem putem specifičnih proteina. Ovaj fenomen, iako naučno potvrđen, ostaje nedovoljno prepoznat i razmatran među mnogim zdravstvenim radnicima. Nedostatak širokog znanja ili priznavanja ovih mehanizama verovatno doprinosi pogrešnim dijagnozama i odlaganju lečenja Lajmske bolesti u nekim slučajevima.

Zaključak

Ovaj slučaj ilustruje dijagnostičke izazove povezane sa testom transformacije limfocita (LTT), posebno kod pacijenata sa suprimovanim imunološkim sistemom. Iskustvo pacijenta naglašava složenost dijagnostikovanja infektivnih bolesti poput Lajmske bolesti, gde rezultati testova mogu biti pod uticajem faktora kao što je imunološki status. U ovom slučaju, početni negativni LTT rezultat odložio je adekvatno lečenje, ali kombinacija dodatnih ispitivanja, uključujući ponovni LTT i Western blot test, na kraju su doveli do tačne dijagnoze.

Ovaj izveštaj naglašava važnost razmatranja vremena i imunološkog konteksta prilikom interpretacije LTT rezultata. Takođe, ističe potrebu za većim razumevanjem među zdravstvenim radnicima o imunoevazivnim svojstvima Borrelia. Slučaj služi kao podsetnik da je upornost u traženju dijagnoze ključna u upravljanju složenim infektivnim bolestima poput Lajmske bolesti.

Kritički pregled testa transformacije limfocita (LTT) za dijagnozu Lajmske borelioze

Test transformacije limfocita (LTT) predložen je kao metoda za dijagnostikovanje aktivne Lajmske borelioze izazvane Borrelia burgdorferi sensu lato. Međutim, u pregledu koji su sproveli Dessau i saradnici, korisnost LTT za kliničku dijagnostiku je kritički procenjena, otkrivajući značajne metodološke probleme i nedostatke u postojećim studijama o efikasnosti LTT testa. Konkretno, studija koju su sproveli von Baehr i saradnici o upotrebi LTT testa u dijagnostici Lajmske bolesti postavlja pitanja o njegovoj pouzdanosti, kriterijumima selekcije i celokupnoj kliničkoj relevantnosti.

Pregled studije i nedostaci

Studija von Baehr i saradnika imala je za cilj validaciju LTT testa za dijagnostikovanje aktivne Lajmske borelioze, istražujući 120 seronegativnih davalaca krvi, 40 seronegativnih pacijenata sa autoimunim bolestima, 48 klinički zdravih seropozitivnih pojedinaca i 94 seropozitivna pacijenta sa kliničkim znacima Lajmske borelioze. Pored toga, testirano je 1.480 uzoraka koristeći LTT i serološke metode, uključujući IgG i IgM ELISA i Western blot.

Međutim, Dessau i saradnici ističu nekoliko glavnih problema sa dizajnom i metodologijom studije. Na primer, kriterijumi za dijagnozu Lajmske borelioze kod 94 pacijenta sa kliničkim simptomima nisu bili jasno definisani. Nije bilo objašnjenja o tome da li su primenjene kritične dijagnostičke mere, kao što su spinalna pleocitoza i pozitivan indeks antitela, u slučajevima Bannwarth-ovog sindroma, kako je to potrebno prema evropskim kriterijumima za slučaj Lajmske bolesti. Slično, dijagnoza pacijenata sa migratornim artralalgijama nije bila dovoljno detaljna, ostavljajući nejasno kako su ovi slučajevi potvrđeni kao Lajmska borelioza.

Pored toga, uključivanje 160 seronegativnih osoba kao kontrola moglo je uvesti pristrasnost u izboru, jer serološki i LTT rezultati imaju tendenciju korelacije. Ovo bi moglo dovesti do precenjivanja specifičnosti LTT testa. Studija takođe ne objašnjava adekvatno kriterijume za izbor 1.480 pacijenata klasifikovanih kao "sumnjivi na Lajmsku boreliozu," ostavljajući klinički spektar ovih slučajeva nejasnim.

Konfuzija u metodologiji i nekonzistentni podaci

Metodologija studije von Baehr i saradnika takođe pokazuje nekoliko konfuznih aspekata. Na primer, prag za pozitivan indeks stimulacije (SI) u LTT varirao je između >3 i >5, što izaziva neizvesnost u tome kako su određivani pozitivni rezultati. Štaviše, rezultati predstavljeni u tabelama nisu dosledno sabrani. Od 1.480 pacijenata testiranih, 592 je navodno bilo LTT-pozitivno, ali se samo 340 ponovo pojavljuje u narednoj analizi, bez objašnjenja za ovu razliku. Dessau i saradnici tvrde da bi dijagram toka ili jasnije objašnjenje bilo neophodno za razjašnjenje kako su odabrane podgrupe pacijenata za analizu.

Osim toga, studija je pokazala da je 40% od 1.480 pacijenata sumnjivih na Lajmsku boreliozu bilo LTT-pozitivno, dok je 63% bilo serološki pozitivno. Ove visoke stope pozitivnih rezultata u velikoj meri odudaraju od nalaza sličnih studija u Danskoj, gde je samo 9,2% pacijenata sumnjivih na Lajmsku bolest bilo IgM-pozitivno, a 3,3% IgG-pozitivno. Ova razlika ukazuje na potencijalne probleme sa pristrasnošću u izboru ili na probleme sa specifičnošću kako LTT testa tako i serologije u studiji von Baehr i saradnika.

Nedostatak dokaza za detekciju aktivne infekcije i praćenje lečenja

Jedna od glavnih tvrdnji studije von Baehr i saradnika bila je da LTT može otkriti aktivnu Lajmsku boreliozu i pratiti efekat antibiotskog tretmana. Međutim, Dessau i saradnici tvrde da ova tvrdnja nije potkrepljena zbog nedostatka kliničkih pratećih karakteristika, kao što je detekcija organizma putem kulture ili PCR-a. Dizajn studije nije uključivao prospektivno ispitivanje sa kontrolnom grupom, što otežava izvođenje validnih zaključaka o sposobnosti LTT-a da otkrije aktivnu infekciju ili prati efikasnost tretmana. Dessau i saradnici napominju da bi rigorozan dizajn studije, uključujući kontrolisana ispitivanja, bio neophodan za potvrđivanje ovih tvrdnji.

Zabrinutost zbog etičkih standarda i sukoba interesa

Pregled takođe ističe zabrinutosti u vezi sa etičkim standardima i potencijalnim sukobima interesa u studiji von Baehr i saradnika. Etnička izjava nije bila prisutna u publikaciji. Pored toga, autori studije su bili povezani sa komercijalnom laboratorijom koja nudi LTT kao dijagnostičku uslugu, što može dovesti do pristrasnosti. Veb-sajt laboratorije sugeriše da pozitivan rezultat LTT testa može ukazivati na perzistentnu infekciju, iako ovo nije podržano evropskim neurološkim ili mikrobiološkim smernicama, koje odvraćaju od upotrebe LTT-a zbog nedovoljne validacije i niske specifičnosti.

Izazovi u razvoju pouzdanih dijagnostičkih biomarkera

Dok je LTT predložen kao alat za dijagnostikovanje aktivne Lajmske borelioze, izazovi u razvoju pouzdanih biomarkera za aktivne Borrelia infekcije ostaju značajni. Detekcija antitela trenutno ne može razlikovati aktivnu infekciju od prošle izloženosti ili asimptomatske infekcije, a prepoznavanje T-ćelija, kao što je to slučaj kod LTT, možda nema potrebnu specifičnost da izbegne lažno pozitivne rezultate.

Dessau i saradnici referišu na nedavnu švedsku studiju koja je istraživala upotrebu ELISPOT tehnike kao dopunske dijagnostike za Lajmsku boreliozu. Studija je pokazala da ELISPOT ima specifičnost od samo 82%, što izaziva zabrinutost u vezi sa pouzdanošću testova ćelijskog imunološkog odgovora kao što je LTT za kliničku dijagnostiku.

Zaključna razmatranja o kliničkoj korisnosti LTT-a

Pregled zaključuje da klinička vrednost LTT-a za dijagnostikovanje aktivne Lajmske borelioze, kako je predloženo u studiji von Baehr i saradnika, nije podržana dostupnim dokazima. Metodološki problemi, nedostatak jasnoće u izboru pacijenata i odsustvo jakih dokaza za detekciju aktivne infekcije ili praćenje efekata lečenja podrivaju zaključke studije. Pored toga, povezanost sa komercijalnom laboratorijom izaziva zabrinutost zbog sukoba interesa.

Dessau i saradnici naglašavaju važnost kritičkog čitanja naučne literature i obezbeđivanja da su zadovoljeni adekvatni standardi recenzije, posebno u rastućem broju otvorenih pristupnih časopisa. Problemi sa LTT-om ističu potrebu za opreznom interpretacijom studija koje nedostaju rigorozna validacija, jer neosnovani zaključci mogu dovesti do pogrešne dijagnoze i neadekvatnih strategija lečenja za Lajmsku bolest.

Prikaz slučaja konverzije pozitivnog LTT rezultata u negativan

Test transformacije limfocita (LTT) se često koristi za dijagnozu reakcija na lekove procenom proliferacije T-ćelija kada su izložene sumnjivom antigenu leka. Iako je test jednostavan i niskorizičan, postoji mogućnost lažno pozitivnih rezultata zbog različitih faktora koji utiču na odgovore imunih ćelija. Proliferacija T-ćelija u LTT ne korelira uvek direktno sa alergijskim reakcijama in vivo, a stanja pacijenata kao što su infekcije mogu promeniti rezultate testa. Na primer, infekcija gripom, koja obično izaziva Th1 imuni odgovor, može ometati rezultate tako što konvertuje postojeći Th2 odgovor.

U članku zasnovanom na radu Kondo i saradnika (2021), pacijent sa istorijom kožnih osipa izazvanih lekovima pokazao je više pozitivnih LTT rezultata za sumnjive lekove. Međutim, tokom infekcije gripom, rezultati LTT testa su postali negativni, što dovodi u pitanje pouzdanost testa tokom infekcije. Ovaj slučaj naglašava važnost razumevanja modulacije imunološkog sistema prilikom interpretacije LTT rezultata, posebno u kontekstu istovremenih infekcija.

Prikaz slučaja

37-godišnja žena, bez značajne prethodne medicinske istorije, iskusila je povremene, asimptomatske osipe koji su se sastojali od difuzne i spojene purpure po telu tokom šest meseci. Na njenoj prvoj poseti Univerzitetskoj bolnici Mie, osipi su se povukli, ali njena medicinska istorija izazvala je sumnje na osipe izazvane lekovima. Uzimala je nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID), acetaminofen, alprazolam i druge lekove. Krvni testovi, uključujući kompletnu krvnu sliku, upalne markere i IgE-RAST za uobičajene alergene, bili su u normalnim vrednostima. CT skeniranje celog tela nije otkrilo abnormalnosti, isključujući druge uzroke kao što su infekcije, alergijske reakcije ili maligniteti.

Da bi se dalje istražio uzrok njenih osipa, urađen je LTT za sumnjive lekove. Svi rezultati su bili pozitivni, i pacijentkinji je savetovano da prekine upotrebu svih testiranih lekova osim alprazolama, nakon čega se osipi nisu ponovili. Godinu dana kasnije, vratila se u bolnicu tražeći savet o tome koje lekove može bezbedno koristiti. Ponovljen je LTT za iste lekove, i rezultati su ponovo bili pozitivni. Zbog stalnih pozitivnih rezultata, primljena je na test izazova lekova (DCT), i uzet je uzorak krvi za LTT prilikom prijema.

Nedugo nakon hospitalizacije, pacijentkinja je dobila visoku temperaturu i dijagnostikovan joj je grip. Iznenađujuće, svi LTT rezultati uzeti prilikom prijema postali su negativni za sumnjive lekove. Jedanaest dana nakon oporavka od gripa, LTT je ponovljen, i neki rezultati su se vratili na pozitivno. Test zakrpe sa razblaženjima istih lekova testiranih u LTT-u dao je negativne rezultate. Testovi izazova lekovima za tiaramid i loxoprofen su obavljeni, ali nije došlo do pojave osipa. Međutim, zbog visokog indeksa stimulacije (SI) za acetaminofen, DCT za ovaj lek nije obavljen, i pacijentkinji je savetovano da izbegava acetaminofen. Nakon ove intervencije, nije zabeležen ponovni osip kože.

Detaljni podaci LTT-a, uključujući indekse stimulacije u različitim vremenskim tačkama, mogu se naći u originalnom članku Kondo i saradnika (2021).

Diskusija

Ovaj slučaj ističe jedinstvenu situaciju u kojoj su prethodno pozitivni LTT rezultati postali negativni tokom infekcije gripom. LTT je generalno koristan za dijagnostikovanje reakcija izazvanih lekovima, jer meri proliferaciju T-ćelija nakon stimulacije ciljanom supstancom. Test je posebno vredan u dijagnostici teških osipa izazvanih lekovima, sa stopom pozitivnosti od 60-70% za određene klase lekova poput β-laktama. Međutim, test nije bez ograničenja, naročito kada više lekova daje pozitivne rezultate.

Poznato je da imuni sistem reaguje drugačije u zavisnosti od prirode okidača. Th1 imuni odgovori se obično indukuju tokom infekcija, kao što je grip, dok reakcije izazvane lekovima često izazivaju Th2 odgovor. U ovom slučaju, prelaz sa Th2 na Th1, izazvan infekcijom gripom, može objasniti privremeni nestanak pozitivnih LTT rezultata. Uprkos stalnom broju limfocita kod pacijenta, imuni odgovor na lekove bio je promenjen tokom infekcije, što je dovelo do lažno negativnih LTT rezultata.

Štaviše, neslaganje između rezultata testa zakrpe i LTT-a može biti posledica ograničene penetracije lekova kroz epidermis tokom testiranja zakrpom. U slučajevima gde su Th2 ćelije u izobilju, kao što je pseudo-limfom ili eritematozni papulozni osipi izazvani lekovima, LTT rezultati će verovatno biti pozitivni, dok testovi zakrpe mogu dati negativne rezultate zbog nedovoljne penetracije leka.

Trenutni slučaj, o kojem su izvestili Kondo i saradnici (2021), naglašava potrebu za pažljivim odabirom vremena kada se izvodi LTT, naročito kod pacijenata sa istovremenim infekcijama. Iako LTT ostaje vredan alat u dijagnostikovanju reakcija izazvanih lekovima, njegovi rezultati mogu biti pod uticajem imunoloških promena koje izazivaju infekcije. Važno je uzeti u obzir klinički kontekst, kao i imuni status pacijenta, prilikom interpretacije LTT rezultata.

Zaključak

U ovom slučaju, imuni odgovor na sumnjive lekove promenio se iz pozitivnog u negativan tokom infekcije gripom, verovatno zbog prelaza sa Th2 na Th1 imuni odgovor. Ovo naglašava važnost uzimanja u obzir vremena LTT testa kod pacijenata sa istovremenim infekcijama, jer imunska modulacija može uticati na pouzdanost rezultata testa. Kliničari treba da budu oprezni u interpretaciji LTT rezultata i da razmotre ponavljanje testa nakon oporavka od infekcije kako bi se obezbedila tačna dijagnoza i odgovarajuće upravljanje alergijama na lekove.

Komentari na “Da li je LTT test za Lajmsku bolest pouzdan? Tačnost i ograničenja”

Autor
Vaš komentar